top of page

Zagrli devojčicu u sebi

Sva putovanja su lepa, ali jedino povratak sebi nas vraća tamo gde treba da budemo.

Rad na unutrašnjem detetu je putovanje u središte duše. Ja sam davno krenula na taj put i po nekad sepitam kakav bi moj život danas bio da se nisam okrenula i zagledala u sopstvene oči. Svaki korak koji napravim prema sebi mi daje razumevanje zašto sam pravila izbore kakve sam pravila, šta sam iz njih učila i da je sve imalo smisla.

Rad na sebi je put kojim se ređe ide. Na njemu smo same i tiho je, da bi čule otkucaje srca. Ono nas vodi putem ljubavi i samilosti.

 

Od kada sam zagrlila sebe - devojčica u meni je sigurnija, opuštenija i smeje se od srca. Iako nisam savršena, prihvatam sebe. Nemam više potrebu da se objašnjavam, da se pravdam... A kome se ne sviđam takva kakva jesam - neka radi na sebi.

8 besplatnih vežbi za uvod u program

  • Vežba 1
    Zažmurite i zamislite sliku sebe kao devojčice, onu koja u vama izaziva toplinu i nežnost. Koliko godina imate? Ako imate fotografiju koja je u skladu sa vašom slikom sebe iz tog perioda - pronađite je i stavite je negde gde ćete moći da je vidite u narednim danima. Ja sam svoju fotografiju nosila u rokovniku a sada je držim uramljenu u svojoj radnoj sobi, ne zato što sam u ego tripu već naprotiv - zato što me ona povezuje sa dušom kada me ego povuče u to da moram da budem najbolja, da moram sve i to odmah. Ne moram ja ništa. Ja imam slobodu da izaberem sebe, a ne odobravanje drugih. Zadatak za danas je da pogledate u tu sliku sebe i odgovorite na pitanje: DA LI JE DEVOJČICA SA SLIKE ZADOVOLJNA ŽENOM KOJA JE POSTALA? Pitanja obavezno pišite. Odvojte svesku za to, bićete iznenađene šta će se sve osloboditi kroz pisanje I koje uvide ćete dobiti. I mali podsetnik: Kome se ne sviđate - neka radi na sebi! Ukoliko želite da radite dublje na temama koje se pojavljuju kroz ovaj rad - možete zakazati individualne konsultacije.
  • Vežba 2
    Ljudi kažu da ljubav pokreće svet. Ne slažem se. Samopouzdanje je po meni važnije, jer nam ono daje dozvolu za ljubav, uspeh i sreću. Zato, radimo na tome da li imamo samopuzdanja da izrazimo sebe. U izražavanju dara i talenta sa kojim smo rođene je naša moć. Zašto? Prvo, to radimo sa lakoćom, drugo, to je nešto u čemu uživamo i treće, preko dara ostvarujemo svoju svrhu. Ja svoj dar nisam prepoznavala kao svoju posebnost. Mislila sam da svi znaju kako se drugi osećaju i kako da ih uteše. Moja intuicija i empatija su mi bili ogroman teret. Bežala sam od svog najvećeg dara dok se nije definitivno aktivirao kroz bolest moje majke. Tada sam potpuno prirodno ušla u svoju svrhu. Dok smo bile deca često nismo bile podržavane da razvijamo svoje talente - pričano nam je da to što radimo nije nešto po čemu će nas ceniti, od čega ćemo zaraditi novac... I prestale smo da se bavimo onim u čemu smo uživale da provodimo vreme. Kroz rad na unutrašnjem detetu vraćamo sebi pravo i dajemo dozvolu da svoj dar razvijamo kroz hobi, slobodno vreme ili da ga pretvorimo u svoj poziv. PITANJE ZA DANAS: U ČEMU JE VAŠA DEVOJČICA BILA DOBRA, POTPUNO PRIRODNO? NAVEDITE TRI VEŠTINE, SPOSOBNOSTI, TALENTA KOJA SU VAM IŠLA SA LAKOĆOM. Izražavanje sebe kroz dar donosi osećaj unutrašnje radosti. Budite srećne, a kome se ne sviđate takve kakve jeste, neka radi na sebi! Obavezno pišite odgovore jer će vas ove spoznaje voditi kroz nove zadatke. Vidimo se na sledećem zadatku 🌸
  • Vežba 3
    Ovaj zadatak vezan je za to da li smatrate da je dovoljno što ste ćerke ili morate da budete nešto više od toga? Kada težimo tome da budemo ono što nismo poručujemo i sebi i svetu da nismo dovoljno dobre takve kakve jesmo. Ja znam mnogo očeva (manje majki) koje svoje ćerke od milošte zovu "sine". I one postanu bolji sinovi od muške dece. Tatini i mamini "sinovi" su po potrebi i negovateljice i finansijeri svega što stari roditelji ne mogu. I to rade bezuslovno. Budu voljene, ali često se desi da ne dobiju ista prava kao sinovi. Tu nastaje priča nepravde i ogorčenosti. Tuga i bes. Današnje pitanje za vas je: DA LI JE VAŠE UNUTRAŠNJE DETE SIN ILI ĆERKA? Ovo je tema je često predačka, i treba je rešiti. Ali, svaka priča ima i ono što se čita između redova... Omiljeni predmet na pravnom fakultetu bio mi je Nasledno pravo. Istovremeno, dok sam učila običajno pravo u nasleđivanju, shvatila sam koliko su uverenja o ženskim pravima još uvek živa, koliko se svest nije promenila! Mnoga prava danas kao žene možemo da izaberemo, uz jedan uslov - DA IMAMO UNUTRAŠNJU DOZVOLU da se ponašamo u skladu sa onim što nam pripada. Džabe što imamo (na primer) pravo da nasleđujemo ako želimo da budemo dobre onima koja nam ta prava uskraćuju! Ovim zadatkom želim sve nas "sinove" da podsetim da smo vredne i dovoljno dobre - kao ćerke! Da smo ravnopravne. Da imamo prava da stanemo za sebe i budemo podrška drugim ženama. I da naučimo jednom za svagda da ne ismevamo druge žene! Time nismo bolje od njih nego samo pokazujemo da smo zavidne i ljubomorne. Uz našu mantru: KOME SE NE SVIĐAMO, NEKA RADE NA SEBI!
  • Vežba 4
    Kada vam prete, kada neko viče, kada se uplašite, šta obično uradite? Da li besnite, svađate se, da li su vam svi drugi krivi, da li pobegnete, sakrijete se, potonete, usamite se jer je svet jedno užasno mesto... ili imate neki svoj jedinstven način 👑 Moj način je bio specifičan, jer sam ga izgradila sa ženama koje su me čuvale - nisam mami i tati mogla da se žalim kako se ponašaju, jer nisu mogli lako da nađu zamenu za njih. Nisam htela da idem u vrtić, tako da sam pravila strategije kako da opstanem sa nekim od koga zavisim. Morala sam da nalazim načine da se izborim za ono što želim, bez da imam zaštitu roditelja. Čemu mi je to služilo? Najviše me je učilo samostalnosti. Shvatila sam da mnoge stvari zavise od mene, od toga kako se odnosim prema ljudima, učilo me je komunikaciji. A čemu mi nije služilo? Pa zaključila sam da sve moram - sama, iako imam roditelje. Mnogo mi je vremena trebalo da otkrijem ovaj program i osvestim da mogu da budem samostalna bez toga da moram da budem sama. Da mogu, imam pravo i dozvolu da tražim pomoć i podršku. Ovaj program u kome je samostalnost izjednačena sa samoćom je čest program kod žena i on ih najviše opterećuje u partnerskim odnosima. Žene na svesnom nivou žele partnerstvo, ali se na podsvesnom plaše da će izgubiti slobodu i samostalnost ako se prepuste ljubavi. Ako uđu u partnerstvo, preuzimaju odgovornost za sve, jer misle da sve moraju same. Natovare se obavezama i postanu nezadovoljne. Dok se ne promeni program preživljavanja, naše unutrašnje dete nas uvek na isti način vodi kroz slične situacije. Kada osvestimo strategiju koji smo naučile u detinjstvu imamo mogućnost da se zrelije ponašamo. Da bismo delovale iz tog mudrog dela nas potrebno je da postanemo svesne trenutka u kome naše unutrašnje dete preuzima kontrolu nad nama. Kada razumemo devojčicu u sebi moći ćemo da joj kroz zagrljaj vratimo sigurnost i da joj pružimo zaštitu. Iz tog osećaja unutrašnje povezanosti imamo veću moć i snagu da stvaramo život kakav želimo, da nas kroz izazove vodi svesni deo nas umesto straha Vidimo se na sledećem zadatku 🌸
  • Vežba 5
    Današnji zadatak je jedan od težih. Majkama nije lako jer trebaju da nas vole i vaspitavaju. Zameramo im što nisu nežnije, što nisu strožije; što nisu dosledne ili što su surovo istrajne... Lista grešaka koje prave majke je neiscrpna. U čemu vi zamerate vašim majkama? Ja sam zamerala svojoj na mnogim stvarima koje sam sama počela da radim kada sam postala majka. Tek kada sam ušla u njene cipele mogla sam da razumem njene izbore. Da bih prekinula taj začarani krug zameranja ćerki majkama, bilo mi je potrebno da shvatim da nije umela bolje. Da imam iskreno saosećanje za ženu koja nikada nije bila prihvaćena i voljena kao peta crnogorska ćerka. Ona me je vaspitavala iz tog nedostatka - želela je da budem sve ono što ona nije bila. Zato sam bila "sin". Godine rada su mi bile potrebne da je razumem, da je nežno zavolim, iako već četrdeset tri godine nije fizički uz mene. Ne prođe dan da joj se ne zahvalim za sve što jesam i što mi je pružila, nekada tako hrabro, da se zapitam da li bih ja to umela i mogla. Kada sam došla do razumevanja i zahvalnosti za ono što me naučila - opraštanje se desilo spontano. Iz duše. Saosećanje i opraštanje majkama je inicijacija devojčica u mudre žene. Tada se oslobodi životna energija koja je bila blokirana u unutrašnjoj borbi zameranja i okrivljavanja . Kada razvijemo vrline saosećanja i opraštanja - znaćemo da postavimo jasne granice, biće nam važno da budemo dobro a ne dobre i moći ćemo da kažemo NE svakoj ponudi u kojoj gubimo sebe. Zadatak je: KADA BIH RAZUMELA SVOJU MAJKU, ŠTA BIH SVE PRESTALA DA JOJ ZAMERAM? Možda ste baš vi dobile zadatak od vaših pretkinja da prekinete začarani krug nezahvalnosti i iscelite opraštanjem majke na genetskom nivou. Tada možemo da zagrlimo devojčicu u sebi i budemo dobre majke unutrašnjem detetu koje traži prihvatanje, ljubav i pažnju. Još jednom podsetnik - pišite vaše odgovore. Vidimo se na sledećem zadatku, drage moje 🌸 Do tada podsetnik: kome se ne sviđamo - neka radi na sebi.
  • Vežba 6
    Danas pišem o jednoj teškoj i bolnoj istini - a to je da deca tuđe ponašanje koje ih je povredilo dožive kao svoju krivicu. I nose to iskustvo duboko zakopno u sebi, kao tajnu. Međutim, jednog trenutka tajni postane tesno, ona počinje da se širi i zauzima život. Pulsacijuća bol počinje da traži izlaz iz mraka u koji smo ga smestile. Želi da ga se ne stidimo, da ga vidimo. Tada nemamo kud - počinjemo da tražimo način da pomognemo sebi. Da li bi se ikada promenile, nešto novo naučile da vas patnja nije na to naterala? Zato je rad na sebi kao vazdušni jastuk koji se otvori kada bol postane nepodnošljiva. Postajemo svesne da moramo da sarađujemo sa njom, inače će nas lomiti do trenutka dok ne budemo morale da se suočimo sa sobom i shvatimo da tuđe ponašanje, batine, uvrede... nisu naš stid. Beleg tajne počinje da se isceljuje. A ako ne skupimo hrabrost za taj korak, patnja nas razboli ili načini zavisnicama. Današnje pitanje je: ŠTA JE TO ČEGA SE STIDITE, ŠTO NISTE NI SA KIM PODELILE? Prihvatanje svega što nam se desilo je dug i oslobađajući proces u kome počinjemo da vrednujemo sebe. Iako put nije lak, nagrada koja se dobija posle svake krivine koju savladamo je - potpuno drugačiji pogled na iskustva koja smo doživele. Tada možemo da zagrlimo devojčicu, pogledamo je u oči, damo joj zaštitu koju nije imala i pustimo je da se bezbrižno igra. Sada ima nas. Vidimo se na sledećem postu, drage žene 🌸
  • Vežba 7
    Iako sam osoba koja rado čini, sa nekim ljudima sam se osećala ljuto i nemoćno kada bi me pitali za uslugu. Ozbiljno sam morala da poradim na tome da ne moram svima da budem dobra. Nekome sam morala da kažem NE i osećam se dobro sama sa sobom. Na tom putu, najveći izazov su mi bili manipulatori koji imaju neverovatan njuh da namirišu one koji su naučili od malena da budu fini i udovoljavaju drugima. Oni imaju nepogrešivi ekstrasens za ljude koji ne znaju da kažu ne tuđim potrebama i da - svojim. Sa njima sam naučila da kod njih dobronamernost ne postoji - oni vas zaduže unapred da bi imali pravo da od vas traže nešto što nikada ne bi uradile. Zato, pazite šta primate! Danas stavljamo u fokus svoju kongruentnost (da ono što želimo - imamo unutrašnju dozvolu da uradimo), kroz odgovore na pitanja: KAKO SE PONAŠATE KADA STE NEKOME POTREBNE? Da li ćete svoje potrebe staviti na čekanje da bi nešto uradile za druge? Šta time dobijate? Da li ćete završiti nekome ono što vas je pitao/la, iako se ne osećate dobro sa tim što radite? Da li ćete jednako požuriti da uradite nekome ko vam nije blizak ali od koga možete imati koristi i nekome ko vam se podrazumeva (kao prijatelji i članovi porodice)? Ako se osećate loše što ne možete da postavite granice prema drugima - radite na sebi. To je rešivo! Nema šanse da se svima sviđate i bude dobro same sa sobom, drage moje! Vidimo se na sledećem zadatku 🌸
  • Vežba 8
    Intuicija je jedini jezik koji smo razumele kada smo bile male. Onda su nam autoriteti rekli da on nije istinit, da treba verovati razumu i činjenicima. Poverovale smo i ostale zbunjene jer nam stomak često kaže jedno, a pamet - nešto potpuno drugo. Odricanjem od intuicije - odričemo se instikta za preživljavanje, ličnog body garda sa kojim smo rođene . Kako da čujemo i odgovorimo na glas intuicije? Intuicija je u čvrstoj vezi sa samopouzdanjem. Ko nema snage da se prepusti intuiciji - razum, tuđe mišljenje i argumenti ga pokolebaju. Intuicija nije dar - sve je imamo. Intuicija je veština koja se razvija povezivanjem sa telom. Da bi je čule - treba prvo da verujemo da ona postoji, drugo, da se vratimo toj devojčici koja je nepogrešivo čula - da bi nas podučila kako je to radila. Da joj ukažemo poverenje i prepustimo se igri da nas dovede do starih znanja koja smo zaboravile. Radom na sebi intuicija postaje svesni unutrašnji glas koji nas vodi ka unutrašnjoj istini u kojoj je smešteno naše autentično biće. Kada ga oživimo - razum služi našem biću da kaže kako negde da stignemo, a duši i intuiciji treba prepustiti da kažu - gde. Samo udružena duša i razum mogu ljubav prema spoljašnjoj moći (egu) da pretvare u moć ljubavi. Tada, devojčica u nama može sa zahvalnošću da zagrli ženu u koju je izrasla. Zbog mnogo pitanja, odlučila sam da rad na ovoj temi nastavljamo na radionici uživo 💗🌸 Više detalja u narednim postovima, a do tada, drage moje ispišite odgovore na pitanja koje ste propustile prethodnih dana. S ljubavlju 🌸 DJ
Program sadrži
  • 6 časova joge

  • Meditacije

  • Radionica

0-02-05-5b1fd12ddeecfd678ed8f267199138bf9775094855df64f5defd3847190fa88b_272ea3b81e2.jpg

Cena

Cena programa je:

5.500 RSD

Prijave

Putem maila:

danzavasmembers@gmail.com

Podaci za uplatu:
Udruženje “SREĆA JE U NAMA”
Palmotićeva 18, 11000 Beograd
Račun: 160-384626-13
Opis usluge: Radionica
Iznos uplate: 5500 rsd

bottom of page